Nakon Ognjene Marije slavimo još ljućeg sveca - Svetog Iliju: Gromovnik jedan greh nikako ne prašta

Srpska pravoslavna crkva 30. jula obeležava Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija. Ovaj praznik vekovima zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru, a svetiteljka se smatra jednom od takozvanih ognjenih svetaca, za koje se verovalo da upravljaju vatrom, gromovima, olujama i velikim letnjim vrućinama.

Pored Ognjene Marije, među ognjene svece narod je ubrajao Svetog Iliju i Svetog Pantelejmona, odnosno Svetog Panteliju. Njihovi praznici obeležavaju se u kratkom vremenskom razmaku, tokom najtoplijeg dela godine, kada su suše, požari i letnje nepogode nekada mogli da unište čitavu letinu.

Sveti prorok Ilija obeležava se 2. avgusta i u narodnim pesmama i predanjima poznat je kao Ilija Gromovnik. Narod ga je zamišljao kako se nebom vozi u vatrenim kočijama, dok su se grmljavina i munje tumačile kao zvuk njegovih kola i udarci njegovih gromova.

Ova predstava ima oslonac u biblijskom opisu proroka Ilije, koji je uznet na nebo u ognjenim kolima sa ognjenim konjima. U crkvenom predanju Sveti Ilija ostao je zapamćen kao veliki prorok, čudotvorac i revnosni branilac vere.

U narodu se govorilo da Sveti Ilija odlučuje gde će udariti grom i da kažnjava nepoštovanje praznika. Zbog toga se na Ilindan nije radilo u polju,naročito sa senom i žitom, jer se strahovalo od požara i udara groma.

Postojalo je i verovanje da posle Ilindana leto polako počinje da prolazi, što je sačuvano u poznatoj izreci: „Od Svetog Ilije sunce sve milije“.

Mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti. Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojalo i simpatično verovanje da na ovaj praznik deci treba namazati obraze medom kako bi bila vesela. Veruje se i da je med koji pčelari vade iz košnice na Ilindan posebno lekovit.

Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Narod kaže i da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.

Bonus video:

(Espreso)